Site Overlay

Лингвистичка секција обележава Европски дан језика – 26. септембар

По налогу Савета Европе и  Европске комисије 26. септембар проглашен је за Европски дан језика са циљем да се јача свест о разноликости језика и промовише култура различитих европских земаља. Од 2001. године слави се разноликост континента са више од 220 европских аутохтоних језика, 24 службена језика Европске уније и три писма, а уз то постоји и око 60 регионалних и мањинских језика.

 Поред популарних језика, као што су енглески, немачки, француски, шпански и руски, промовишу се мање распрострањени језици у циљу њихове заштите и популаризације. 

Једна од промена коју је глобализација донела јесте и интензивније изучавање  страних језика. Познавање само енглеског језика више није довољно.Занимљив је податак да се у Лондону може чути више од 300 различитих језика и да у овој метрополи живи 50 националности.

Учење језика доноси предности и за младе и за старе – никада нисте сувише стари да научите језик и да уживате у могућностима које изучавање језика отвара. Чак и ако знате само неколико речи језика земље коју посећујете, то вам омогућава да стекнете нове пријатеље и контакте. 

Учење језика других људи је начин да се боље разумемо и превазиђемо наше културне разлике. Изучавање страних језика је постало нужност и право за све  – то је једна од главних порука Европског дана језика.

Циљеви обележавања Европског дана језика:

  • Богате језичке разноликости Европе морају бити сачуване.
  • Потребно је да се прошири спектар језика који људи уче (и укључе и мање познати језици)
  • Потреба да људи постигну висок степен знања два или више језика да би могли да равноправно учествују у процесима доживотног образовања, пословног напретка, или само ради уживања и културног уздизања.
  • Довољно је да одвојите само неколико минута свог времена и уживате у поезији на српском, руском, енглеском, шведском…

И, на крају, угледајмо се на Доситеја Обрадовића који је постао полиглота. Научио је класичне језике старогрчки и латински, новогрчки, енглески, француски, немачки, италијански, румунски, руски и албански језик.

Лингвистичка секција Образовно-васпитног центра „Осечина“ обележиће и ове године 26. септембар, Европски дан језика. Ученици су са професором српског језика Драгицом Пуљезевић овогодишњи рад посветили Ромима и ромском језику. Сакупили су путем интернета различите прилоге о животу Рома, о њиховом језику и о њиховој књижевности. Део рада говори и о успешним младим Ромима. Један од њих је и 18-годишњи Мети Камбери из Ниша, који је објавио свој први роман „Град бола“.  Мети Камбери је рођен  у сиромашној ромској породици. Тумарао је улицама Ниша и просио. Са 12 година смештен је у дом за незбринуту децу, где је и научио да чита и пише. Захваљујући снази воље успео је да промени свој живот. Завршио је средњу школу са одличним успехом и планира да упише филозофски факултет.        

„Не тугују они који немају, нити су срећни ини који имају. За срећу је потребно заиста само мало – само чиста душа“, каже овај храбри младић.

 

Роми

Застава Рома, креирана 1933. године, а усвојена 1971. на Светском конгресу Рома
Застава ромског народа – точак представља номадски живот Рома и честе селидбе.
Већина Рома себе ословљава по генеричком имену Ром, што у преводу значи „човек“ или „муж/супруг“.

 

РОМСКИ ЈЕЗИК

Научимо и по коју реченицу на ромском језику:

Добро јутро – lačhi detarin

Добар дан – lačho đes

Добро вече / лаку ноћ – lačhi rjat

Довиђења – džiko dičhipe

Све најбоље – majmištoro

Пише: Емануела Станковић (Блог о социјалном укључивању)

Ромски језик- “Romani čhib”, припада индијском језичном стаблу. Произашао је из Пракрита, средње фазе индијског језика, који води порекло из Санскрита. Северозападни огранци ових језика су “хинди језици” који су најближи сродници данашњег ромског језика. У протеклих петнаестак векова  ромске дијаспоре,  овај језик се раширио по читавом свету, тако да је веома тешко наћи земљу у којој нема Рома а тиме и њиховог језика. Језици  и народи  у чијем окружењу живе Роми снажно су утицали на то да је ромски језик, у великој мери, измени у односу на  онај језик који је коришћен у време боравка у прадомовини.

Знатне промене, пре свега, настале су у стварању нових речи и у њиховим променама. Највеће  промене претрпео је  ромски речник  јер је  велики број  страних речи инкорпориран у ромски језик, тако да је сада врло тешко утврдити које су речи ромског, а које неромског порекла.

Због свега овога “romani čhib” се распао на мноштво дијалеката и наречја која су се временом међу собом толико издиференцирала да се поједине групе Рома тешко могу споразумети, тврде неки истраживачи ромског језика, али о томе постоје и друга мишљења.

Фонетски систем ромског језика подразумева 37 фонема (и ако и их услед утицаја других језичких окружења и разлика у дијалект има много више). Користи се Вуков принцип „Пиши као што говориш – читај као што је написано“ Заступљени дијалекти у Србији су арлијски и гурбетски.

У поређењу са српским писмом у ромском се користе свих тридесет слова која се користе у српском језику, плус седам а то су: Čh čh; Ćh ćh; Kh kh; Ph ph; Th th; Rr rr; î.

Неке од ромских пословица:

  • Дете се не рађа са зубима.
  • Добри коњи не могу бити лоше боје.
  • Ко купује оно што му не треба, на крају ће продавати оно што му треба.
  • Срамота богаташа и смрт сиромаха не чују се далеко.