Site Overlay

Прво место на Републичком такмичењу лингвистичких секција

Проф. српског језика и књижевности, Драгица Пуљезевић награђена као један од најбољих наставника лингвистичке секције.
У Београду је, на Филолошком факултету, 29, 30. и 31. јануара одржан 62. Републички зимски семинар наставника и професора српског језика и књижевности. На њему су уручене награде за Републичко такмичење лингвистичких и литерарних секција, за најбоље методичке припреме, за најбољи писмени задатак и за најбољи школски часопис.
Ученици Образовно-васпитног центра „Осечина“ и професор српског језика и књижевности Драгица Пуљезевић, освојили су, по пети пут, прво место на Републичком такмичењу лингвистичких секција. (Претходних година освијили су још 4 друга и 1 треће место, тако да основна школа из Осечине има укупно 10 награда на овом такмичењу) Пошто се ове године обележава 30 година Републичког такмичења лингвистичких секција, Друштво за српски језик и књижевност Србије уручило је признања најбољим наставницима за „висок степен стручности, методичке и педагошке обучености за рад у оквиру слободних активности (секција), као и за изузетан успех у припремању ученика“ за ово такмичење у протеклих 30 година. Професорка Драгица Пуљезевић уврштена је у 18 награђених наставника средњих и основних школа Србије, који су улагали велике напоре за припремање ученика за Републичка такмичења лингвистичких секција.
Тема овогодишњег рада наших ученика била је „Детињство некад и сад“. Ево једног одломка из тог рада:
„Говорећи о детињству некад и сад, дошли смо на идеју да урадимо и један Азбучник детињства. (Деца су још увек пуна прича о томе како се некада живело и штета је да се то заборави и не запише. Пуно је речи и израза који полако, али сигурно нестају. У том Азбучнику биће, на пример, и реч затвор (тако су некада и деца и учитељи звали допунску наставу), па пацке и дренов прут; таблица по којој се у школи писало и брисало. Девојчице су носиле кецеље (ђачке униформе). У школи су постојали предмети који се данас другачије зову: Земљопис, Природопис, Рачун и геометрија, Цртање, Певање, Фискултура.
Једна ученица записала је причу своје баке, која је ишла у школу у вуненим чарапама. Када је велика киша и деци буду мокре ноге, учитељица им изује чарапе и стави их поред пећи да се суше. За то време деци да своје чарапе. Девојчица пише и да није било сата, него је бака устајала према звездама. Мајка је пратила положај Влашића и звезде Данице. Да ли данашња деца, која траже од родитеља да им купе маркиране патике, могу да замисле овакву слику?“
Ученици су доносили и старе фотографије. Пред вама је фотографија настала 1937. године, коју је донела Јана Срећковић из 7/3. На слици је Јанина прабаба Веселинка Срећковић, тада четврти разред основне школе Осечинске. Све је ту: и стари аутобус и дечаци у белим кошуљицама. Ту је и понека девојчица јер девојчице тада нису ишле у школу. Ево шта пише на полеђини слике (плавом хемијском и прабакиним рукописом):
На другој слици из 1962. године је Јанин деда Срећко, тада ученик 5. разреда.
Браво за професорку Драгицу!
Поносни смо што имамо овакав наставни кадар, који обогаћује васпитни процес, развија интересовање деце према српском језику и даје добар пример и подршку младим колегама.