Site Overlay

Један незабораван излет

Док путујемо светом да бисмо нашли лепоту, морамо је понети са собом или је нећемо наћи.

 (Р. В. Емерсон)

 

Дивно је немати план. Наш једини план био је да се одлично проведемо. Успели смо у томе. После бројних месеци проведених без дружења и путовања, седећи пред компјутером и држећи у рукама телефоне и таблете, невероватан је осећај поново отићи негде.

Заједно са нашим ученицима (петог, шестог, седмог и осмог разреда) из Комирића кренули смо на једнодневни излет у ведрој и топлој атмосфери. Укратко ћемо се сада осврнути на ток нашег путовања. Кренули смо из Комирића ка Љубовији и дошли до обале реке Дрине, дуж које су ученици могли да запазе неколико етно-села у Врхпољу и Бачевцима. Уживајући у заједничком дружењу, одређено време смо се задржали на уласку у Бајину Башту. У близини Бајине Баште налази се манастир Рача. Наши ученици су имали прилику да посете овај манастир. Значајно је напоменути да је овај манастир, према предању, подигао српски краљ Драгутин 1275. године. Након ове посете, упутили смо се ка Златибору. На Златибру смо се најдуже задржали. Ученици су имали могућност да виде бројне туристичке атракције које ово место нуди. Приликом повратка смо посетили Калуђерске баре на Тари, а затим смо се кратко задржали и на месту одакле су наши ђаци могли да виде Перућачко језеро. Ученици су са наставницима овом приликом утврдили градиво у вези са географским местима које смо посетили, али смо се, такође, трудили и да наше време буде додатно испуњено дружењем, уз много смеха, песме, шале… Свакако не можемо да изоставимо ни сјајног возача Славишу, захваљујући коме је ово путовање прошло безбедно и пријатно.

Како су ученици најкомпетентнији да говоре о квалитету излета, осврнућемо се и на неке њихове коментаре:

  • Никада лепши излет није био. Било је занимљиво, лепо и незаборавно. Најзанимљивије је било када смо возили аутиће. Нешто што смо најлепше видели јесте река Дрина. Такође, лепо је било и у манастиру. Волела бих да опет идемо и да нам буде лепо и забавно, као што је сада било. (Ана Гладовић, шести разред)

 

  • Мени се баш свидео излет. Видела сам нова места у којима нисам раније била. Такође, возили смо аутиће и скакали на трамболини, дружили се, смејали се… Било ми је лепо. Волела бих да поново идемо на Златибор. (Кристина Василић, пети разред)

 

  • Дружила сам се са друштвом из школе. Уживали смо у игри и музици. Најлепше је било када смо возили аутиће. Волела бих да се понови овај излет. (Сања Ранковић, осми разред)

 

  • Мени се највише свидело на Златибору. Тамо смо шетали, разгледали… Најзанимљивије ми је било када смо се возили аутићима. На излету смо уживали у прелепим погледима и видели смо занимљиве путеве. На Тари је, исто, било дивно. Тара ми се веома свидела. (Жељана Коларић, пети разред)

 

  • Све је било одлично. Најбољи излет у мом животу! Желела бих, као и сви ми, да се опет понови до краја јуна. Атмосфера у аутобусу је била сјајна због музике и наставника Александра. Возач је био перфектан, нећемо да га мењамо! (Емилија Јанковић, седми разред)

 

  • Ја сам се лепо провела на излету. Највише ми се свидело на Златибору. Када смо се враћали са Таре, поглед је био прелеп. Волела бих да још једном одемо. (Јелена Пантелић, пети разред)

 

Током овог излета схватили смо да се срећа и радост заправо налазе у самом путовању и дружењу, а не у крајњем одредишту. И ученици, али и ми, наставници, научили смо нешто ново, победили одређене страхове, учврстили пријатељства и спознали да улагањем у путовање заправо улажемо у себе.

Остали смо празних новчаника (знате већ како је то на Златибору), али пуног срца и душе. Носталгично ћемо се присећати свих лепих успомена до неког следећег излета који ће, верујемо, бити организован ускоро.

 

 

Аутори: Кристина Петровић, Александра Спасојевић, Александар Вујичић, Марко Марковић (наставници)