„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања.“ (Црноризац Храбар, „О писменима“)
Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело у деветом веку, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику, а све у циљу сузбијања немачког утицаја у својој земљи. Избор је пао на чувену солунску браћу, философа Константина (Ћирило) и његовог брата, игумaна Методија, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су солунска браћа саставила прво словенско писмо (глагољицу), помоћу које су превели јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику.
Назив глагољице потиче од речи глаголати, што значи „говорити”, а настала је по угледу на грчки алфабет и имала 38 слова. Глагољица је фонетско писмо – сваки знак има утврђену гласовну вредност. Састављена је по угледу на грчко курзивно (косо, рукописно) писмо и нека источна писма (коптско, арапско, јерменско). Неки од најстаријих глагољских споменика су: „Маријино јеванђеље“, „Зографско јеванђеље“…
Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, те почиње борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и у Македонији. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу, и назвали је у част Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију.
О значају рада Ћирила и Методија за словенски свет говори чињеница да се код многих словенских народа (Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца) 24. мај, празник Светог Ћирила и Методија, прославља и као Дан словенске писмености и културе.
У част словенским просветитељима Ћирилу и Методију, данас, на њихов празник, одржана је радионица глагољашке калиграфије, коју су организовали Народна библиотека Осечина и наставници наше школе, Милица Новаковић, професор српског језика и књижевности и Милован Стевановић, професор теологије. У радионици су учествовали ученици петог и шестог разреда, уз асистенцију ученика осмог разреда. Ученици су се упознали са настанком првог словенског писма, а потом су имали задатак да на глагољици напишу своје име и презиме, као и назив библиотеке. Веома добро су се снашли у исписивању слова и показали стрпљење и креативност приликом израде задатака. За најбоље калиографе уследиле су награде које је обезбедила Народна библиотека Осечина.
