Савино име данас, с љубављу, кличе цео српски род. Славе га и стари и млади. Његов култ дубоко је укорењен у српском народу. Рођен је око 1175. године, као најмлађи Немањин и Анин син. Од ране младости показивао је љубав према књизи и тежио другачијем, савршенијем животу, упркос томе што му отац даде на управљање Хум. Правдољубиви, љубазни и честити владар жели више и одлази на Свету Гору. Са само 17 година добија монашки чин и световно име Растко замењује монашким именом Сава.

Обележавање Савиндана наша школа започела је молитвом и ломљењем славског колача, а част да заједно са свештеницима учествују у ломљењу колача, припала је ученицима завршних година основне и средње школе, Вукашину Бајићу, Јовици Петровићу и Михаилу Томићу. Након послужења славским житом и вином уследио је пригодан свечани програм у ком су учествовали ученици виших разреда основне школе. Програм је започет Химном Светом Сави, након чега су уследили рецитали ученика и драмски текст о животу Светог Саве. Свечаност је завршена хором који је отпевао песму „Свети Сава“, аутора Војислава Илића.

У својој личности Сава је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Обновио је, заједно са оцем, у монаштву Симеоном, светогорски манастир Хиландар, који постаје средиште српске духовности, просвете и културе. Његово име везује се за почетке просвете у нашим крајевима. Био је први српски архиепископ и црквени великодостојник. Нека му је вечна слава и хвала!