Лингвистичка секција наше школе и професорка Драгица Пуљезевић поклањају нам део из своје књиге „Говор нашег краја“. Овај одломак најбоље говори колико је богат наш српски језик. „Волите српски језик сваки дан помало. Српски језик нема никог другог осим нас“, Душко Радовић.
ПОЈМОВНИ РЕЧНИК СРПСКИХ РОДБИНСКИХ ВЕЗА
баба и бака (у селу ће свако рећи баба); често је тепање: бакица, бакута, бакутанер; у шали се каже: бабац, бабурина бабетина, бабускара ( два последња израза имамо и код Вука у Рјечнику из 1818; њихово погрдно значење је врло ретко).
баба тако у нашем крају зову ташту.
бабо отац, данас веома редак облик и код старијих; –А мој бабо, Вукашине краљу!-обраћа се Марко Краљевић оцу.
бато тепање брату; (тако су, некад, деца често звала свог оца – слушајући вероватно како су га звала његова браћа и сестре).
беба бебица, бебац, бепче.
брат бата (у нашем крају увек је бато), батица, брале, братац.
братанац и братаница; братић и братичкиња то су сестри братова деца.
буразер мој буразер, често се каже за брата; е, мој буразеру, не може то тако (каже се уопште за нешто што није у реду).
девер деверко, дешо; мужевљев брат.
деда дедица, дедо,деко, декица, дедурина (ово последње веома ретко је погрдно, тако се каже из шале).
девојка (у овој речи се у народном говору не врши јотовање, као код ђеда).
дете детенце.
ђевер ђеверко, ђешо (у нашем крају старији увек кажу ђевер; никад не кажу девер). Најпознатији девери у епској песми су браћа Мрњавчевићи: То се моли, ал` јој не помаже / јер ђевери у њу и не гледе. (Зидање Скадра)
ђед ђедо (у нашем крају старији увек кажу ђед).
жена женица; за лење и лоше жене: женетина, жентурача, жентурина.
женскиње тако старији зову све особе женског пола тј, женски свет, уместо: девојчица, девојка, жена…женскиње се ни за шта не пита, говорило се пре у селу.
заова и заовица Код Вука: – Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по мену: зато је обичај да она…нађе нова имена (само за себе); тако н.п. некога зове (старије ђетиће) татом, неког бабом, неког господином…неког ђевером, а млађе братом, златојем, соколом, милоштом, милојицом; жене госпом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убавицом, љепотицом, секом, сестрица, госпођицом, голубицом,. Овим Вуковим примерима додајемо и наше: лепојка, лепоцвеће, милосница, сеја, сеица, шећерка, братица, ђеверко, цвећан, цвећанко, –Заовице, рођена сестрице- каже сестра Јанковић Стојана. (Ропство Јанковић Стојана).
заовић заовин син.
заовичкиња заовина ћерка.
зет зетоња (добар и вредан); најпознатији зетови у народној песми су Милош Обилић и Вук Бранковић, зетови кнеза Лазара и Бановић Страхиња, зет Југ-Богдана.
иксан човек: реко ми један иксан.
јаран друг из момачких дана.
јараница другарица из девојачких дана; тако кажу још само старији.
јединац и јединица (некада су били ретки, данас их је све више).
јетрва народ каже јетрова; јетрвица, сеја, сејица; Јетрвице, по богу сестрице, каже се у народној песми Бог ником дужан не остаје. Позната је и епска песма Јетрвица адамско колено.
кева код нас се овај назив за мајку још увек (срећом) ретко употребљава.
комшија, комшо, комшиница, комшинка комшија па кошуља (овде нико не каже сусед, али: суседна кућа).
кћер, кћерка и кћи кћеркица.
кум и кума кумашин, кумица, кумић, кумче; каже се кум није дугме и бог па кум. –Благо мене, ето мога кума / ето кума Краљевића Марка! (Урош и Мрњавчевићи).
мајка, мама, мајкица, мамица, матер, мати, матерешина (каже се за жену која не брине о својој деци); Јевросима, моја мила мајко! (Урош и Мрњавчевићи).
маторац озбиљно и вредно мушко дете – ради ко маторац; означава и старијег човека.
матори и маторци тако у селу синови зову оца или родитеље: мој / моји матори
ми кажу (није погрдно, само се тако говори); старије жене тако зову мужа.
маторка девојчица која је озбиљна и вредна; ређе, у шали, муж тако зове жену.
маћеха старији кажу маћија (тако је и код Вука, без х). У селу су некад маћехе биле честе јер су жене више умирале. И данас су старији пуни прича о маћехама. У тим причама оне су, као и у бајкама, зле, мало је било добрих маћеха.
миражџика ћерка јединица. Оне су некад имале пуно просилаца (без обзира на изглед и остале особине) јер су доносиле мираз. Често су узимале мужа у кућу: он је дошао на мираз.
момак момчина, момчић.
муж мужић.
нáка тако су деца звала своју стрину која није имала деце и која им је била као друга мајка.
нáна тако данас деца зову баке које желе да буду младе, а не баке; значи и мајка: моја нана (у овом значењу најчешће се користи као псовка: псовати некоме нану нанину.
нана (краткосилазни акценат) често се тако звала мајка или стрина.
нећак и нећака тако брат зове сестрину децу; Та ти ли си, дијете Милошу! / Та ти ли си, мој мили нећаче!, препознаје цар Душан Милоша Војиновића.
нина (са догосилазним акцентом) тепање за стрину.
отац оцо, очурда (отац који не брине о деци; каже се и отац колац).
очух Као што су некад биле честе маћехе, чести су били и очуси јер су многе жене удовице доводиле своју децу у нови дом. Ређе се дешавало да жена остави децу кад се преуда. Наравно, било је и удовица које се нису преудавале, већ су саме, или уз помоћ остале задруге, бринуле о деци. О таквим женама се и данас прича у селу.
пасторак и пасторка И о њима има пуно прича, које су сличне бајкама у којима се помињу маћехе. Добре маћехе биле су ретке.
пашанац и пашеног муж једне сестре дође пашеног мужу друге сестре, они су пашенози. Најпознатији пашенози су Милош Обилић и Вук Бранковић.
побратим побро (Вук наводи више објашњења за ову реч. У нашем крају она се употребљава у последњем значењу: млоги се прозову побратими, а нијесу се побратили никако; тако …кад не зна имена коме, а он га зовне: еј! побратиме!). Сваки епски јунак има свога побратима.
полубрат и полусестра Некада их је било много више због онога што смо већ објаснили за маћеху и очуха.
помајка жена која је усвојила дете.
посвојкиња тако су некад звали женско усвојено дете (када муж и жена нису имали деце).
посестрима Најчувенија посестрима у народној поезији је вила Равијојла, посестрима Краљевића Марка.
посинак Мој посинко Краљевићу Марко, наводи Вук код ове речи.
поочим.
посмрче дете које се родило после смрти оца; и данас у селу људи верују да такав човек може да баја код брадавица или кад беба ноћу лоше спава.
прија и пријатељ родитељи супружника; прика, прикан.
пуница тако муж зове жену свог шурака тј. жену жениног брата; пуница је и мужу женина мајка (тј. ташта); Ој пунице, ђевојачка мајко, обраћа се Милић барјактар мајци своје будуће жене. У нашем крају је ташта или баба.
распуштеница и распуштенко. На лошем гласу је, наравно, распуштеница! За жену је то, а и за њену породицу, била велика срамота. Да, мој брате, велике срамоте / гдје ме шаље од петеро дјеце. (Хасанагиница)
родбина, род својта; у селу сви кажу својта: ми смо својта и идем у својту.
рођак рођо, роле.
свастика, сваја женина сестра.
свекар.
свекрва свекрива каже се у шали. Свекрвице, мајко Дамјанова… (Смрт мајке Југовића).
својак то је сестри сестрин муж.
својта.
сестра сестрица, сеја, сејица, сека, секица, селе.
сестрић и сестричина тако сестра зове децу своје сестре.
син синчина, синчић, синак; то је тепање и за женско дете; Е, мој сине, честа је узречица.
синовац и синовица тако брат зове братову децу.
сирота, сиротица, сироче, сирочад и сирочићи. Некада их је пуно било јер су жене умирале због болести, а мушкарци гинули у ратовима. И о њима има пуно тужних прича у народу. Она знаде шта је сиротињство / од малоће сирота остала (Јетрвица адамско колено).
снаја и снаха снајка, снајица, снаша, снашица (снашом и снашицом деца су често звала своју стрину, слушајући како јој се одрасли обраћају). Моја снаша адамско колено, каже мајка Јанковић Стојана.
старац таст.
стриц стрика, стрикан, стрико; најпознатији стричеви из песме су Угљеша и Гојко, стричеви Марка Краљевића.-А ти стриче, деспоте Угљеша! (Урош и Мрњавчевићи).
стрина стринка, нина (са дугосилазним акцентом).
стричевић брат од стрица. Турци су зарибили Илију Смиљанића, Стојанова брата стричевића (Ропство Јанковић Стојана).
супруг и супруга у селу се увек каже човек и жен: мој човек тј. моја жена.
тазбина то је мужу женин род; Тазбина ме та жељкује моја, каже Бановић Страхиња пред пут у Крушевац.
таст женин отац њеном мужу; у селу кажу старац. Најпознатији таст у народној песми је Југ-Богдан: О, мој тасте, стари Југ- Богдане, обраћа му се Бановић Страхиња.
ташта то је мужу мајка његове жене; у селу уместо ташта чешће кажу у баба.
тетак теткин муж; течо (теча).
тетка то је детету мајчина и очева сестра; тета, тетица, теткица, теткичица, теткић.
ћаћа и ћале, ћалац отац: мој ћале (чест облик у нашем крају); ћаћа се користи као псовка из шале (народни обичај, што би рекао Нушић).
ћерка ћер, ћера, ћеркица; у нашем крају свако ће рећи ћерка, а не кћерка ( ћерка је само и у Вуковом Рјечнику).
удовац и удовица.
удавача девојка стасала за удају.
ујак то је детету мајчин брат; ујко(ујка), ујо, ујкић. Збогом остај, мој мили ујаче / мој ујаче, српски цар-Стјепане! (Женидба Душанова)
ујна ујакова жена; ујница.
уљез човек који је дошао жени у кућу; то је и назив за сваког досељеног човека.
унук.
унука унукица.
унуче.
фамилија вамилија кажу у селу старији људи.
цура чест облик, поготово код старијих. Ја, каква је цура Љепосава! (Женидба Милића барјактара); цуретак – тек стасала девојка.
чедо тако се некад звало дете тј. беба: …у колевци оно мушко чедо (у песми Бог ником дужан не остаје); али чедо је и одрасло дете својим родитељима: Драго чедо, Сенковићу Иво, каже Ђурађ Сенковић своме сину (Иво Сенковић и ага од Рибника). Сине Марко, моје чедо драго, говори мајка Јевросима.
чича у селу се тако каже чешће него стриц; чико (чика), чиле, чилац; чича значи и старији човек: матор чича!
човек муж; мој човек.
шурак женин брат њеном мужу; шуре, шуро; најпознатији шураци су Југовићи: Шуре моје, девет Југовића, каже Бановић Страхиња.
шурњаја шуракова жена; исто што и пуница; код нас се равноправно употребљавају оба израза.
Ако желите да проверите колико су вам ове везе познате, погледајте следеће питалице (са одговорима, да се не мучите).
- Мој шурак је мојој жени брат.
- Мој ујак је мојој тетки по мајци брат.
- Син мог брата (ако сам ја сестра) мени је братић или братанац.
- Брат мога мужа мени је девер.
- Брат моје заове мени је девер или муж.
- Син мог свекра, а није ми муж, мени је девер.
- Мој стриц мојој мајци је девер.
- Сестра мог мужа мени је заова.
- Ћерка моје свекрве мени је заова.
- Сестра мога девера мени је заова.
- Моја мама мојој ујни је заова .
- Моја ћерка мојој снаји (ако сам ја свекрва) је заова.
- Жена мог девера мени је јетрва.
- Моје две стрине једна другој су јетрве.
- Син јединац мог свекра мени је муж.
- Брат јединац моје заове мени је муж.
- Син моје сестре (ако сам јој брат) мени је нећак или сестрић.
- Ћерка моје заове мом мужу је нећака или сестричина.
- Свекар је снајином мужу отац
- Муж моје свастике мени је пашеног.
- Зет мог таста мени је пашеног.
- Ми смо деца од две сестре, наше тече су пашенози.
- Ја сам ташта два зета, они су један другом пашенози.
- Секрва и ташта једна другој су прије.
- Свекар и таст један другом су пријатељи.
- Мамини и татини родитељи су пријатељи.
- Шуракова и моја мајка су прије.
- Жениног брата жена мени је пуница или шурњаја.
- Синова жена моје таште мени је пуница или шурњаја.
- Жена брата моје жене мени је пуница или шурњаја.
- Жена мог шурака мени је пуница или шурњаја.
- Ујна моје деце, а ја сам отац, мени је пуница или шурњаја.
- Ћерка моје таште, а није ми жена, мени је свастика.
- Сестра мог шурака, а није ми жена, мени је свастика.
- Отац моје заове мени је свекар.
- Ја сам заова, моја мајка је мојој снаји (братовој жени) свекрва.
- Муж моје сестре (а ја сам јој сестра) мени је својак.
- Мамин својак је мени тетак.
- Мој тата је мојој тетки, мајчиној сестри, својак.
- Мајка мог шурака мени је ташта.
- Брат моје жене мени је шурак.
- Ујак моје деце ( ја сам отац) мени је шурак.
- Ујак моје деце (ја сам мајка) мени је брат.
- Син моје таште мени је шурак.
- Снаја моје жене, жена њеног брата, мени је пуница или шурњаја.
- Снаја моје таште мени је пуница или шурњаја.
- Ујна моје деце, а снаја моје таште, мени је пуница или шурњаја.
Весна Крунић, професор француског језика у нашој школи, написала је кратак текст о томе како су дефинисане родбинске везе у француском језику:
У француском језику не постоји овакво богатство речи за родбинске везе као у нашем језику. То може да се тумачи и тиме што се не негују толико родбинске везе као код нас.У француском, на пример, реч oncle има следећа значења: стриц, чика, ујак, теча*. Дакле, без контекста не знамо да ли је реч о очевом или мајчином брату, или теткином мужу. У истом речнику постоји и tonton, реч која се употребљава у говорном језику и значи: ујак, стриц, чика.
Именица tante ( f.) значи и тетка, и стрина, и ујна. Једино постоји разлика ако је очева или мајчина сестра од стрица (или од тетке), тада се каже tante à lа mode de Bretagne. У речнику « Le petit Robert « постоји и tantine (тета, теткица), деминутив и употребљава се у дечјем говору.
Речи grand–père (деда) и grand–mère (бака) у говорном језику су pépé (дека, дедица) и mémé (бака, бакица) или papi и mamie у истом значењу. Дека, дедица каже се и pépère.
Реч neveu (m.) значи: синовац и братанац; сестрић, нећак. У женском роду la nièce – синовица, братаница; сестричина, нећака.
Le cоusin, la cоusine – рођак,-а (брат, сестра – од тетке, стрица). И код нас се та реч исто употребљава.
Le frérot – братић, браца, бата се употребљава у говорном језику, а у жаргону реч frangin,-е значи буразер (свестерка) и другар.
Le beau–père – таст, свекар; очух.
Le beau–fils – пасторак, зет.
Le beau–frère – девер, шурак, зет, пашеног, полубрат.
Lа belle–mère – ташта, свекрва, маћеха.
Lа belle-fille – пасторка, снаха.
La belle-sceur – заова, свастика, снаха, шурњаја.
*Слободан Јовановић и сарадници: Савремени француско-српски речник, Београд, 2005.
А колико су компликоване и инспиративне наше родбинске везе, сведочи и следећа народна прича. Њу је испричао седамдесетдвогодишњи Јеврем Радосављевић, а забележила Александра Томић, тада ученица шестог разреда, а сада студенткиња Технолошко-металуршког факултета у Београду. Ево приче:
„Једног лепог сунчаног дана оженио сам се удовицом која је имала одраслу кћер. После неког времена, мој отац се оженио кћерком моје жене.
Тако је моја жена постала ташта мога оца, а моја пасторка тј. ћерка моје жене, постала је моја маћеха, а мој отац постао ми је зет.
Моја маћеха, односно пасторка, родила је сина, који ми је постао унук, а ја сам дакле, постао деда свога брата.
Тада је моја жена родила сина!
Он је постао шурак мога оца, пошто је био пасторак, а моја пасторка је постала баба свога брата јер је он син моје жене.
Будући да сам ја очух свога оца, зато је мој син брат и уједно син моје баке, јер је моја жена снаха своје ћерке. Тако сам ја постао очух своје маћехе.
Мој отац је постао брат мом сину, а моја жена је баба, пошто је мајка моје маћехе. А ја? Ја сам таст мога оца!“
Нека нам се јави онај ко може да понови ову причу!