Dan slovenske pismenosti

„Pređe Sloveni ne imađahu knjiga, nego crtama i rezama crtahu i gatahu, jer behu pagani. Krstivši se, behu prinuđeni pisati latinskim i grčkim pismom slovensku reč bez ustrojavanja.“ (Crnorizac Hrabar, „O pismenima“)
Širenje pismenosti kod Srba tesno je povezano sa širenjem hrišćanstva. Sve je počelo u devetom veku, na zahtev velikomoravskog kneza Rastislava, koji je od vizantijskog cara Mihaila tražio učitelje koji će da propovedaju na narodnom jeziku, a sve u cilju suzbijanja nemačkog uticaja u svojoj zemlji. Izbor je pao na čuvenu solunsku braću, filosofa Konstantina (Ćirilo) i njegovog brata, igumana Metodija, rodom iz Soluna, u čijoj je okolini živelo mnoštvo Slovena. Braća su znala njihov jezik. Zvanično, Sloveni do tada nisu imali pismo, pa su solunska braća sastavila prvo slovensko pismo (glagoljicu), pomoću koje su preveli jevanđelja na slovenski jezik. Sa tim prevodima krenuli su u moravsko-panonsku misiju – prosvetiteljsko delo među slovenskim narodima. Sa knjigama koje je tamošnji narod razumeo, propoved hrišćanstva išla je mnogo lakše. Prevodili su i druge bogoslužbene knjige i služili liturgiju na slovenskom jeziku.
Naziv glagoljice potiče od reči glagolati, što znači „govoriti”, a nastala je po ugledu na grčki alfabet i imala 38 slova. Glagoljica je fonetsko pismo – svaki znak ima utvrđenu glasovnu vrednost. Sastavljena je po ugledu na grčko kurzivno (koso, rukopisno) pismo i neka istočna pisma (koptsko, arapsko, jermensko). Neki od najstarijih glagoljskih spomenika su: „Marijino jevanđelje“, „Zografsko jevanđelje“…
Solunska braća su imala problema sa nemačkim, latinskim sveštenstvom, te počinje borba za prevlast između rimokatoličanstva i vizantijskog pravoslavlja. Bili su i proganjani, a njihovi učenici su nastavili njihovo delo, ali u zemljama Južnih Slovena – u Bugarskoj i u Makedoniji. Oni su sastavili drugo, jednostavnije pismo – ćirilicu, i nazvali je u čast Ćirilu. Tako su slovenska pismenost, a sa njom i hrišćanska vera, delom sa severa, iz Panonije, a delom sa juga, sa Ohrida, stigle i u Srbiju.
O značaju rada Ćirila i Metodija za slovenski svet govori činjenica da se kod mnogih slovenskih naroda (Rusa, Ukrajinaca, Bugara, Makedonaca) 24. maj, praznik Svetog Ćirila i Metodija, proslavlja i kao Dan slovenske pismenosti i kulture.
U čast slovenskim prosvetiteljima Ćirilu i Metodiju, danas, na njihov praznik, održana je radionica glagoljaške kaligrafije, koju su organizovali Narodna biblioteka Osečina i nastavnici naše škole, Milica Novaković, profesor srpskog jezika i književnosti i Milovan Stevanović, profesor teologije. U radionici su učestvovali učenici petog i šestog razreda, uz asistenciju učenika osmog razreda. Učenici su se upoznali sa nastankom prvog slovenskog pisma, a potom su imali zadatak da na glagoljici napišu svoje ime i prezime, kao i naziv biblioteke. Veoma dobro su se snašli u ispisivanju slova i pokazali strpljenje i kreativnost prilikom izrade zadataka. Za najbolje kaliografe usledile su nagrade koje je obezbedila Narodna biblioteka Osečina.