Prvo mesto na Republičkom takmičenju lingvističkih sekcija

Prof. srpskog jezika i književnosti, Dragica Puljezević nagrađena kao jedan od najboljih nastavnika lingvističke sekcije. U Beogradu je, na Filološkom fakultetu, 29, 30. i 31. januara održan 62. Republički zimski seminar nastavnika i profesora srpskog jezika i književnosti. Na njemu su uručene nagrade za Republičko takmičenje lingvističkih i literarnih sekcija, za najbolje metodičke pripreme, za najbolji pismeni zadatak i za najbolji školski časopis. Učenici Obrazovno-vaspitnog centra „Osečina“ i profesor srpskog jezika i književnosti Dragica Puljezević, osvojili su, po peti put, prvo mesto na Republičkom takmičenju lingvističkih sekcija. (Prethodnih godina osvijili su još 4 druga i 1 treće mesto, tako da osnovna škola iz Osečine ima ukupno 10 nagrada na ovom takmičenju) Pošto se ove godine obeležava 30 godina Republičkog takmičenja lingvističkih sekcija, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije uručilo je priznanja najboljim nastavnicima za „visok stepen stručnosti, metodičke i pedagoške obučenosti za rad u okviru slobodnih aktivnosti (sekcija), kao i za izuzetan uspeh u pripremanju učenika“ za ovo takmičenje u proteklih 30 godina. Profesorka Dragica Puljezević uvrštena je u 18 nagrađenih nastavnika srednjih i osnovnih škola Srbije, koji su ulagali velike napore za pripremanje učenika za Republička takmičenja lingvističkih sekcija.

Tema ovogodišnjeg rada naših učenika bila je „Detinjstvo nekad i sad“. Evo jednog odlomka iz tog rada: „Govoreći o detinjstvu nekad i sad, došli smo na ideju da uradimo i jedan Azbučnik detinjstva. (Deca su još uvek puna priča o tome kako se nekada živelo i šteta je da se to zaboravi i ne zapiše. Puno je reči i izraza koji polako, ali sigurno nestaju. U tom Azbučniku biće, na primer, i reč zatvor (tako su nekada i deca i učitelji zvali dopunsku nastavu), pa packe i drenov prut; tablica po kojoj se u školi pisalo i brisalo. Devojčice su nosile kecelje (đačke uniforme). U školi su postojali predmeti koji se danas drugačije zovu: Zemljopis, Prirodopis, Račun i geometrija, Crtanje, Pevanje, Fiskultura. Jedna učenica zapisala je priču svoje bake, koja je išla u školu u vunenim čarapama. Kada je velika kiša i deci budu mokre noge, učiteljica im izuje čarape i stavi ih pored peći da se suše. Za to vreme deci da svoje čarape. Devojčica piše i da nije bilo sata, nego je baka ustajala prema zvezdama. Majka je pratila položaj Vlašića i zvezde Danice. Da li današnja deca, koja traže od roditelja da im kupe markirane patike, mogu da zamisle ovakvu sliku?“ Učenici su donosili i stare fotografije. Pred vama je fotografija nastala 1937. godine, koju je donela Jana Srećković iz 7/3. Na slici je Janina prababa Veselinka Srećković, tada četvrti razred osnovne škole Osečinske. Sve je tu: i stari autobus i dečaci u belim košuljicama. Tu je i poneka devojčica jer devojčice tada nisu išle u školu. Evo šta piše na poleđini slike (plavom hemijskom i prabakinim rukopisom): Na drugoj slici iz 1962. godine je Janin deda Srećko, tada učenik 5. razreda.

Bravo za profesorku Dragicu! Ponosni smo što imamo ovakav nastavni kadar, koji obogaćuje vaspitni proces, razvija interesovanje dece prema srpskom jeziku i daje dobar primer i podršku mladim kolegama.