ŠESTACI NA IZLETU U GORNjEM CRNILjEVU

U stalnoj borbi za što boljim uspehom i ocenama, često zaboravimo koliko su deca željna igre i druženja. Posebno seoska deca jer u svojoj sredini nemaju vršnjaka sa kojima bi se igrala. Selo odumire i dece nema. Zato je za seosku decu škola jedino mesto za druženje i igru.
Zato su učenici šestog razreda naše škole, sa svojim odeljenjskim starešinama nastavnicom Dragicom Puljezević i nastavnicom Violetom Milivojević, u petak išli na izlet u Gornje Crniljevo. Posetili su spomen-kompleks posvećen pilotu Milenku Pavloviću i ostalim srpskim junacima iz ovog junačkog sela. Ispred crkve ih je srdačno dočekao sveštenik Milan Stanković sa svojom porodicom. Nije izostala ni kafa, ni osvežavajući domaći sok od višnje. Deca su šetala i do škole i do kisele vode.
Na fudbalskom terenu igrao se fudbal, odbojka, badminton. Bilo je trčanja, jurke, žmurke, igralo se i kolo. Mame su se pobrinule za hranu. Imali smo svojevrsno takmičenje sa slanim i slatkim pitama, projicama, kiflicama, bakinim i ostalim neprevaziđenim starinskim kolačima. Andrej Grujić je častio svoje drugare besplatnim sokovima.
Rumena vesela dečja lica i oduševljenje koje su podelili sa roditeljima, najbolje govore koliko su nam ovakva druženja neophodna. Da ih je više, stvarno bi važilo da je „od kolevke, pa do groba, najlepše đačko doba“. Ovako, ipak, suštinu bolje pogađaju reči Dušana Radovića: „Ako je od kolevke, pa do groba najlepše đačko doba, kakav li je tek ostatak života!“
I nastavnici bi voleli da je ovakvih dana više, ali su nastavni planovi toliko opširni i preobilni da je pravi podvig, i za nastavnike, a kamoli za učenike, da se sve savlada. Ipak, ne treba odustajati. Uvek se mora naći vremena za igru i druženje jer se tu i deca i nastavnici najbolje upoznaju.