U susret 26. septembru, Evropskom danu jezika

Lingvistička sekcija naše škole i profesorka  Dragica Puljezević poklanjaju nam deo iz svoje knjige „Govor našeg kraja“.  Ovaj odlomak najbolje govori koliko je bogat naš srpski jezik. „Volite srpski jezik svaki dan pomalo. Srpski jezik nema nikog drugog osim nas“, Duško Radović.

POJMOVNI REČNIK SRPSKIH RODBINSKIH VEZA

baba i baka (u selu će svako reći baba); često je tepanje: bakica, bakuta, bakutaner; u šali se kaže: babac, baburina babetina, babuskara ( dva poslednja izraza imamo i kod Vuka u Rječniku iz 1818; njihovo pogrdno značenje je vrlo retko).

baba tako u našem kraju zovu taštu.

babo otac, danas veoma  redak oblik i kod starijih; –A moj babo, Vukašine kralju!-obraća se Marko Kraljević ocu.

bato tepanje bratu; (tako su, nekad, deca često zvala svog oca – slušajući verovatno kako su ga zvala njegova braća i sestre).

beba bebica, bebac, bepče.

brat bata (u našem kraju uvek je bato), batica, brale, bratac.

bratanac i bratanica; bratić i bratičkinja to su sestri bratova deca.

burazer moj burazer, često se kaže za brata; e, moj burazeru, ne može to tako (kaže se uopšte za nešto što nije u redu).

dever deverko, dešo; muževljev brat.

deda dedica, dedo,deko, dekica, dedurina (ovo poslednje veoma retko je pogrdno, tako se kaže iz šale).

devojka (u ovoj reči se u narodnom govoru ne vrši jotovanje, kao kod đeda).

dete detence.

đever đeverko, đešo (u našem kraju stariji uvek kažu đever; nikad ne kažu dever). Najpoznatiji deveri u epskoj pesmi su braća Mrnjavčevići: To se moli, al` joj ne pomaže / jer đeveri u nju i ne glede. (Zidanje Skadra)

đed đedo (u našem kraju stariji uvek kažu đed).

žena ženica; za lenje i loše žene: ženetina, ženturača, ženturina.

ženskinje tako stariji zovu sve osobe ženskog pola tj, ženski svet, umesto: devojčica, devojka, žena…ženskinje se ni za šta ne pita, govorilo se pre u selu.

zaova i zaovica  Kod Vuka: – Nova mlada ne smije (od stida) nikoga u kući zvati po menu: zato je običaj da ona…nađe nova imena (samo za sebe); tako n.p. nekoga zove (starije đetiće) tatom, nekog babom, nekog gospodinom…nekog đeverom, a mlađe bratom, zlatojem, sokolom,  miloštom, milojicom; žene gospom, mamom, nakom, snašom, nevom; a đevojke ubavicom, ljepoticom, sekom, sestrica, gospođicom, golubicom,. Ovim Vukovim primerima dodajemo i naše: lepojka, lepocveće, milosnica, seja, seica, šećerka, bratica, đeverko, cvećan, cvećanko, –Zaovice, rođena sestrice- kaže sestra Janković Stojana. (Ropstvo Janković Stojana).

zaović zaovin sin.

zaovičkinja zaovina ćerka.

zet zetonja (dobar i vredan); najpoznatiji zetovi u narodnoj pesmi su Miloš Obilić i Vuk Branković, zetovi kneza Lazara i Banović Strahinja, zet Jug-Bogdana.

iksan čovek: reko mi jedan iksan.

jaran drug iz momačkih dana.

jaranica drugarica iz devojačkih dana; tako kažu još samo stariji.

jedinac i jedinica (nekada su bili retki, danas ih je sve više).

jetrva narod kaže jetrova;  jetrvica, seja, sejica; Jetrvice, po bogu sestrice, kaže se u narodnoj pesmi Bog nikom dužan ne ostaje. Poznata je i epska pesma Jetrvica adamsko koleno.

keva kod nas se ovaj naziv za majku još uvek (srećom) retko upotrebljava.

komšija, komšo, komšinica, komšinka komšija pa košulja (ovde niko ne kaže sused, ali: susedna kuća).

kćer, kćerka i kći kćerkica.

kum i kuma kumašin, kumica, kumić, kumče; kaže se kum nije dugme i bog pa kum. –Blago mene, eto moga kuma / eto kuma Kraljevića Marka! (Uroš i Mrnjavčevići).

majka, mama, majkica, mamica, mater, mati, materešina (kaže se za ženu koja ne brine o svojoj deci); Jevrosima, moja mila majko! (Uroš i Mrnjavčevići).

matorac ozbiljno i vredno muško dete –  radi ko matorac; označava i starijeg čoveka.

matori i matorci tako u selu sinovi zovu oca ili roditelje: moj / moji  matori

mi kažu (nije pogrdno, samo se tako govori); starije žene tako zovu muža.

matorka devojčica koja je ozbiljna i vredna; ređe, u šali, muž tako zove ženu.

maćeha stariji kažu maćija (tako je i kod Vuka, bez h). U selu su nekad maćehe bile česte jer su žene više umirale. I danas su stariji puni priča o maćehama. U tim pričama one su, kao i u bajkama, zle, malo je bilo dobrih maćeha.

miraždžika ćerka jedinica. One su nekad imale puno prosilaca (bez obzira na izgled i ostale osobine) jer su donosile miraz. Često su uzimale muža u kuću: on je došao na miraz.

momak momčina, momčić.

muž mužić.

náka tako su deca zvala svoju strinu koja nije imala dece i koja im je bila kao druga majka.

nána tako danas deca zovu bake koje žele da budu mlade, a ne bake; znači i majka: moja nana (u ovom značenju najčešće se koristi kao psovka: psovati nekome nanu naninu.

nana (kratkosilazni akcenat) često se tako zvala majka ili strina.

nećak i nećaka tako brat zove sestrinu decu;  Ta ti li si, dijete Milošu! / Ta ti li si, moj mili nećače!, prepoznaje car Dušan Miloša Vojinovića.

nina (sa dogosilaznim akcentom) tepanje za strinu.

otac  oco, očurda (otac koji ne brine o deci; kaže se i otac kolac).

očuh  Kao što su nekad bile česte maćehe, česti su bili i očusi jer su mnoge žene udovice dovodile svoju decu u novi dom. Ređe se dešavalo da žena ostavi decu kad se preuda. Naravno, bilo je i udovica koje se nisu preudavale, već su  same, ili uz pomoć ostale zadruge, brinule o deci. O takvim ženama se i danas priča u selu.

pastorak i pastorka I o njima ima puno priča, koje su slične bajkama u kojima se pominju maćehe. Dobre maćehe bile su retke.

pašanac i  pašenog  muž jedne sestre dođe pašenog mužu druge sestre, oni su pašenozi. Najpoznatiji pašenozi su  Miloš Obilić i Vuk Branković.

pobratim pobro (Vuk navodi više objašnjenja za ovu reč. U našem kraju ona se upotrebljava u poslednjem značenju: mlogi se prozovu pobratimi, a nijesu se pobratili nikako; tako …kad ne zna imena kome, a on ga zovne: ej! pobratime!). Svaki epski junak ima svoga pobratima.

polubrat i polusestra  Nekada ih je bilo mnogo više zbog onoga što smo već objasnili za maćehu i očuha.

pomajka žena koja je usvojila dete.

posvojkinja tako su nekad zvali žensko usvojeno dete (kada muž i žena nisu imali dece).

posestrima  Najčuvenija posestrima u narodnoj poeziji je vila Ravijojla, posestrima Kraljevića Marka.

posinak Moj posinko Kraljeviću Marko, navodi Vuk kod ove reči.

poočim.

posmrče dete koje se rodilo posle smrti oca; i danas u selu ljudi veruju da takav čovek može  da baja kod bradavica ili kad beba noću loše spava.

prija i prijatelj  roditelji supružnika; prika, prikan.

punica  tako muž zove ženu svog šuraka tj.  ženu ženinog brata; punica je i  mužu ženina majka (tj. tašta);  Oj punice, đevojačka majko, obraća se Milić barjaktar majci svoje buduće žene. U našem kraju je tašta ili baba.

raspuštenica i raspuštenko. Na lošem glasu je, naravno, raspuštenica! Za ženu je to, a i za njenu porodicu, bila velika sramota.  Da, moj brate, velike sramote / gdje me šalje od petero djece. (Hasanaginica)

rodbina, rod  svojta;  u selu svi kažu svojta: mi smo svojta i idem u svojtu.

rođak rođo, role.

svastika, svaja ženina sestra.

svekar.

svekrva  svekriva kaže se u šali. Svekrvice, majko Damjanova… (Smrt majke Jugovića).

svojak to je sestri sestrin muž.

svojta.

sestra sestrica, seja, sejica, seka, sekica, sele.

sestrić i sestričina tako sestra zove decu svoje sestre.

sin  sinčina, sinčić, sinak; to je tepanje i za žensko dete; E, moj sine, česta je uzrečica.

sinovac i sinovica tako brat zove bratovu decu.

sirota, sirotica, siroče, siročad i siročići. Nekada ih je puno bilo jer su žene umirale zbog bolesti, a muškarci ginuli u ratovima. I o njima ima puno tužnih priča u narodu. Ona znade šta je sirotinjstvo / od maloće sirota ostala (Jetrvica adamsko koleno).

snaja i snaha snajka, snajica, snaša, snašica (snašom i snašicom deca su često zvala svoju strinu, slušajući kako joj se odrasli obraćaju). Moja snaša adamsko koleno, kaže majka Janković Stojana.

starac  tast.

stric  strika, strikan, striko; najpoznatiji stričevi iz pesme su Uglješa i Gojko, stričevi Marka Kraljevića.-A ti striče, despote Uglješa! (Uroš i Mrnjavčevići).

strina strinka, nina (sa dugosilaznim akcentom).

stričević brat od strica. Turci su zaribili Iliju Smiljanića, Stojanova brata stričevića (Ropstvo Janković Stojana).

suprug i supruga u selu se uvek kaže čovek i žen: moj čovek tj. moja žena.

tazbina  to je mužu ženin rod; Tazbina me ta željkuje moja, kaže Banović Strahinja pred put u Kruševac.

tast  ženin otac njenom mužu; u selu kažu starac. Najpoznatiji tast u narodnoj pesmi je Jug-Bogdan: O, moj taste, stari Jug- Bogdane, obraća mu se Banović Strahinja.

tašta   to je mužu majka njegove žene; u selu umesto tašta češće kažu u baba.

tetak  tetkin muž; tečo (teča).

tetka  to je detetu majčina i očeva sestra; teta, tetica, tetkica, tetkičica, tetkić.

ćaća i ćale, ćalac otac: moj ćale (čest oblik u našem kraju); ćaća se koristi kao psovka iz šale (narodni običaj, što bi rekao Nušić).

ćerka ćer, ćera, ćerkica; u našem kraju svako će reći ćerka, a ne kćerka ( ćerka je samo i  u Vukovom Rječniku).

udovac i udovica.

udavača devojka stasala za udaju.

ujak to je detetu majčin brat; ujko(ujka), ujo, ujkić. Zbogom ostaj, moj mili ujače / moj ujače, srpski car-Stjepane! (Ženidba Dušanova)

ujna ujakova žena; ujnica.

uljez čovek koji je došao ženi u kuću; to je i naziv za svakog doseljenog čoveka.

unuk.

unuka unukica.

unuče.

familija vamilija kažu u selu stariji ljudi.

cura čest oblik, pogotovo kod starijih. Ja, kakva je cura Ljeposava! (Ženidba Milića barjaktara); curetak – tek stasala devojka.

čedo tako se nekad zvalo dete tj. beba:  …u kolevci ono muško čedo (u pesmi  Bog nikom dužan ne ostaje); ali čedo je i odraslo dete svojim roditeljima: Drago čedo, Senkoviću Ivo, kaže Đurađ Senković svome sinu (Ivo Senković i aga od Ribnika).  Sine Marko, moje čedo drago, govori majka Jevrosima.

čiča  u selu se tako kaže češće nego stric; čiko (čika), čile, čilac; čiča znači i stariji čovek: mator čiča!

čovek muž; moj čovek.

šurak ženin brat njenom mužu; šure, šuro; najpoznatiji šuraci su  Jugovići: Šure moje, devet Jugovića, kaže Banović Strahinja.

šurnjaja šurakova žena; isto što i punica; kod nas se ravnopravno  upotrebljavaju oba izraza.

 Ako želite da proverite koliko su vam ove veze poznate, pogledajte sledeće pitalice (sa odgovorima, da se ne mučite).

Vesna Krunić, profesor francuskog jezika u našoj školi, napisala je kratak tekst o tome kako su definisane rodbinske veze u francuskom jeziku:

U francuskom jeziku ne postoji ovakvo bogatstvo reči za rodbinske veze kao u našem jeziku. To može da se tumači i time što se ne neguju toliko rodbinske veze kao kod nas.U francuskom, na primer, reč oncle ima sledeća značenja: stric, čika, ujak, teča*. Dakle, bez konteksta ne znamo da li je reč o očevom ili majčinom bratu, ili tetkinom mužu. U istom rečniku postoji i tonton, reč koja se upotrebljava u govornom jeziku i znači: ujak, stric, čika.

Imenica tante ( f.) znači i tetka, i strina, i ujna. Jedino postoji razlika ako je očeva ili majčina sestra od strica (ili od tetke), tada se kaže tante à la mode de Bretagne. U rečniku « Le petit Robert « postoji i tantine (teta, tetkica), deminutiv i upotrebljava se u dečjem govoru.

Reči grand–père (deda) i grand–mère (baka) u govornom jeziku su pépé (deka, dedica) i mémé (baka, bakica) ili papi i mamie u istom značenju. Deka, dedica kaže se i pépère.

Reč  neveu (m.) znači: sinovac i bratanac; sestrić, nećak. U ženskom rodu la nièce – sinovica, bratanica; sestričina, nećaka.

Le cousin, la cousine – rođak,-a (brat, sestra – od tetke, strica). I kod nas se ta reč isto upotrebljava.

Le frérot – bratić, braca, bata se upotrebljava u govornom jeziku, a u žargonu reč frangin,-e znači burazer (svesterka) i drugar.

            Le beau–père – tast, svekar; očuh.

Le beau–fils – pastorak, zet.

Le beau–frère – dever, šurak, zet, pašenog, polubrat.

La belle–mère – tašta, svekrva, maćeha.

La belle-fille – pastorka, snaha.

La belle-sceur – zaova, svastika, snaha, šurnjaja.

*Slobodan Jovanović i saradnici: Savremeni francusko-srpski rečnik, Beograd, 2005.

A koliko su komplikovane i inspirativne naše rodbinske veze, svedoči i sledeća narodna priča. Nju je ispričao sedamdesetdvogodišnji Jevrem Radosavljević, a zabeležila Aleksandra Tomić, tada učenica šestog razreda, a sada studentkinja Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Evo priče:

„Jednog lepog sunčanog dana oženio sam se udovicom koja je imala odraslu kćer. Posle nekog vremena, moj otac se oženio kćerkom moje žene.

Tako je moja žena postala tašta moga oca, a moja pastorka tj. ćerka moje žene, postala je moja maćeha, a moj otac postao mi je zet.

Moja maćeha, odnosno pastorka, rodila je sina, koji mi je postao unuk, a ja sam dakle, postao deda svoga brata.

Tada je moja žena rodila sina!

On je postao šurak moga oca, pošto je bio pastorak, a moja pastorka je postala baba svoga brata jer je on sin moje žene.

Budući da sam ja očuh svoga oca, zato je moj sin brat i ujedno sin moje bake, jer je moja žena snaha svoje ćerke. Tako sam ja postao očuh svoje maćehe.

Moj otac je postao brat mom sinu, a moja žena je baba, pošto je majka moje maćehe. A ja? Ja sam tast moga oca!“

Neka nam se javi onaj ko može da ponovi ovu priču!