Први доручак са учитељима

„Петлићу певачу, сутра ме пробуди, пре него што птице из гнезда поскачу, пре деце и људи…“ Ова дивна песма коју је испевала наша највећа песникиња, Десанка Максимовић, временом је постала химна сваког ђака, а нарочито ђака првака. Наши прваци пробудили су се пре птица, остале деце и људи и замислите шта… због раног буђења, рано су и огладнили. Уплашени пред новим животним дешавањима, решили су да у школске победе крену пуних стомачића, али и са осмехом на лицу.

На клупицама школског дворишта другова редови цели лагано су конзумирали своју ужину, сада већ као првачићи и равноправни чланови ове школске заједнице. Друштво су им правили њихови учитељи Зорица Николић и Милан Вујичић, који су их дочекали са поносом и са радошћу испратили дечји први заједнички доручак.

Ови храбри малишани показали су нам да су спремни за све што их у будућем образовању чека, али и послали поруку да се свака ситуација лакше решава пуног стомака. Верујемо да ће и они, а и ми дуго памтити овај топао дочек и да ће мало касније, када одрасту, схватити да је „од колевке, па до гроба“ ипак најлепше ђачко доба.