
УГЛЕДНИ ЧАС ОКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ
Објављено: 16. нов 2026.
Категорије: Виши разреди, Средња школа
У оквиру обележавања Октобра – Месеца правилне исхране, реализован је угледни час кроз међупредметно повезивање садржаја из историје, куварства и биологије, у коме су учествовали ученици седмог разреда, ученици образовног профила правно-пословни техничар и ученици образовног профила кувар.
Циљ часа био је да се ученицима покаже да се о значају правилне исхране, избора намирница и очувања здравља може говорити из различитих углова, као и да се историјски и стручни садржаји могу повезати са темама које су значајне за свакодневни живот.
Централни део часа била је тема „Трпеза Немањића“, коју су припремиле и представиле ученице одељења 2/1. Кроз презентацију су ученици упознали начин исхране у средњовековној Србији, намирнице које су се користиле, разлике у исхрани владара, властеле и обичног становништва, као и значај трговине за набавку појединих намирница и зачина. Са аспекта историје, трпеза је посматрана као део свакодневног живота средњовековног човека, али и као показатељ друштвених разлика, привредних прилика, трговачких веза и верских обичаја.
Садржаји из историје повезани су са областима куварства и гастрономије. Ученици су се упознали са карактеристичним намирницама и јелима средњовековне Србије, а посебна пажња посвећена је каши од проса, слатком просу и бунгуру. Кроз поређење са савременим јелима, попут сутлијаша, пилава и јела припремљених испод сача, ученици су уочавали сличности, разлике, промене у начинима припреме и континуитет појединих намирница и кулинарских традиција кроз време. На овај начин историјски садржаји добили су практичну и савремену димензију.
Посебан акценат стављен је на поруку да богата трпеза није нужно и здрава трпеза. На примеру Немањићке трпезе ученици су подстакнути да размишљају о количини и разноврсности хране, избору намирница, умерености и њиховом утицају на здравље. Тиме је историјска тема природно повезана са садржајима биологије и савременим препорукама о правилној исхрани.
Други део часа реализован је кроз истраживачки пројекат „Колико шећера заправо пијемо?“, у оквиру кога су ученици испитивали количину шећера у газираним соковима и енергетским пићима. Читањем декларација, израчунавањем количине шећера у различитим паковањима и његовим практичним приказом помоћу коцкица шећера, ученици су на занимљив и визуелно упечатљив начин сагледали колико шећера могу да унесу путем различитих напитака. Разговарало се и о томе шта се дешава са шећерима у организму и због чега је важно развијати здраве животне навике.
Час је обогаћен интерактивним квизом, кроз који су ученици повезивали историјске чињенице, намирнице, традиционална јела и савремене навике у исхрани. На тај начин подстицани су активно учешће, сарадња, размена знања и критичко промишљање о сопственим изборима.
Реализацијом овог угледног часа показано је да се историјски, стручни и природно-научни садржаји могу успешно повезати у јединствену тему, блиску ученицима и њиховом свакодневном животу. Ученици су проширили знања о средњовековној српској гастрономији, уочили повезаност традиционалне и савремене исхране, развијали свест о значају очувања кулинарске традиције, али и о значају правилног избора намирница и напитака за очување здравља.
Порука часа била је једноставна и применљива у свакодневном животу: читајмо декларације, бирајмо намирнице одговорно, хранимо се умерено и не заборавимо да је вода најбољи избор за свакодневну хидратацију.




