Ученици 7. и 8. разреда наше школе, имали су прилику да, у оквиру програма екскурзије, посете и Нови Сад.
На моје велико изненађење, у самом центру Новог Сада, сусрели смо се са Дејаном Бачко, девојком са крилима, о којој сам недавно писао састав (тачније радио писмени задатак у облику презентације) из српског језика и књижевности на тему: „Ко су нам узори?“. Између осталих паметних и вредних младих људи, наставница Драгица је предложила да пишемо и о Дејани.
Дејана је радо пристала на фотографисање, а након краћег разговора, уверио сам се да је управо онаква како сам о њој и писао: ведра, духовита, енергична и насмејана. Одушевила ме својом скромношћу и позитивном енергијом, коју једноставно исијава из себе. Обрадовала се када је чула да се о њој, у нашој школи, пише као о узору младима.
Памтићу овај сусрет и заједничку фотографију чувати као лепу успомену.
Урош Матић 7/2
Следи мој писмени задатак о Дејани Бачко:

Живимо у свету када нам телевизија и доступност садржаја на интернету намећу идоле. Већина младих рећи ће да су им узори познати спортисти или естрадне личности. Питам се, да ли су, заиста, њихове вредности, оно што ми треба да прихватимо?
Улазим, пре неки дан, на једну од друштвених мрежа и, листајући постове, угледам девојку без руку, како храни бебу. Изненађен призором, пребацим на следећи пост, а она ,уз помоћ ногу, облачи бебу. Не бих знао како сам се у том моменту осећао. Обузео ме неки осећај и сажаљења и одушевљења истовремено…
Зове се Дејана Бачко, познатија као ,,девојка са крилима.” Рођена је 1994. године, без руку. Одрасла је у дому ,,Колевка,” у Суботици. Активно се бави паратеквондом, а 2019. године постала је светска првакиња у овом спорту. Призната је сликарка и велики хуманиста. Недавно је постала мама.
Док читам шта је све постигла у животу, помислим да нема никакав проблем. Она је прави пример да, када постоји снага воље и упорност, тада све физичке баријере нестају. Колико смо само пута били у ситуацији да помислимо да нешто не можемо да урадимо, а нисмо свесни да све можемо јер смо здрави!
Размишљам… сваком понекад треба загрљај. Имамо руке, а не пружамо га. Дејана би рекла да за загрљај нису потребне руке, већ воља да се неком помогне, јер кад има воље, има и начина. За њу је небо граница, а њена крила дају јој снагу да полети.
Човек кроз живот наилази на разна искушења и препреке. Често нисмо у стању да се изборимо са неким ситуацијама. Сигуран сам да је баш Дејана Бачко особа чије вредности могу да ми помогну у тренуцима када се осећам беспомоћно.
Дејана тренутно ужива у својој, сигурно највећој животној победи, рођењу ћерке Ларе, а осмех је најјаче оружје које је краси. ,,СРЕЋА ПРАТИ ХРАБРЕ!” Овакви узори су нам потребни!